Драган Глишовић ! (НИН#5)

Одмах по изласку четвртог броја Навијачких Информативних Новина на мејл редакције нам је стигло јако заниљиво писмо. Младић, којег смо касније упознали, послао нам је причу о томе шта му се догодило после једног од вечитих дербија. Његова прича је у ствари прича свих нас, навијача. Оно што се тај дан догодило Драгану Глишовићу може врло лако да се деси свакоме од нас и прави је одговор на питање зашто не волимо полицију!

Зовем се Драган Глишовић.
Пишем вам ово истинито писмо у нади да ћете га објавити (било целог,било неки његов део) у неком наредном броју вашег одличног навијачког часописа.
Оно што се мени догодило представља једно у низу бруталних и силеџијских поступака полиције.
Наиме, ја сам на 124. вечитом дербију, који се играо на Маракани, погођен од стране полицајца из пушке,са целом патроном (8 гумених метака) у лице, односно главу, без икаквог разлога! После меча избили су инциденти који су се пренели и на улице. У парку поред аутокоманде стајао сам и посматрао како траје сукоб између навијача и полиције. У једном тренутку трчећим кораком ми је пришао полицајац и гласно се продрао "Где ћеш ти?". Са раздаљине не веће од 3 метра, испалио ми је у једном маху 8 гумених меткова у лице. Погодио ме је у лево око, усну, образ, уво. Кад сам крвав и искасапљен по лицу кренуо да се склоним,он ме је грубо ухватио за јакну и са још једним полицајцем вукао до полицијског комбија, где су ме пар пута ударили пендреком по леђима. Кад сам се подигао, они су ми рекли "Иди сад”. Сео сам сав крвав и надувен поред бензинске пумпе у близини. Лево око ми је било скроз затворено и из њега као и из уста, цурела ми је крв. Глава ми је била сва изрешетана од гумених меткова. После скоро пола сата, пришао ми је један инспектор у цивилу и рекао"Није ти ништа, шта се фолираш! Ајде иди кући!". Само сам му добацио "Ај,пали бре!". У ургентном центру су ме превили и закључили да имам тешку повреду левог ока, као и вилице. Слабије сам чуо и на лево уво, јер ме је један гумени метак погодио близу њега. Док сам био у ургентном, пао сам у несвест и тек сам се пробудио на болничким колицима. Сутрадан су ме сместили у Клинички Центар и ту сам лежао наредних 7 дана уз свакодневне лекарске прегледе. Доктори су у почетку мислили да ћу ја скроз да ослепим на лево око, пошто ме је један од укупно 8 гумених меткова, које је испалио тај крвник и кукавица од полицајца, погодио право у око. Видео сам првих неколико дана само 1% на лево око!
Ја сам се већ био помирио са чињеницом да ћу бити слеп. Али сам само уз Божију помоћ, некако прогледао и почео да разбиструјем вид. Требало ми је читава 3 месеца да видим на то око! Данас ми је вид на левом оку око 95%. У међувремену су моји родитељи звали једне дневне новине које су нам изашле у сусрет и објавиле моју трагичну судбину и изнели је у јавност! После неког времена, кад ми је било мало боље, позван сам у 29-ти да дам изјаву. Ту су два инспектора покушала да направе причу како сам ја крив и како сам ја изазвао полицајца! Какав апсурд! И какав пример лицемерја полиције! То им није прошло и на томе се све завршило. Данас, три пуне године од тог догађаја, нема никаквог поступка, нема суђења том крвнику у плавој униформи, једноставно нема ничега...заташкали су све!
Ја нисам једини који је осетио полицијску бруталност и силеџијство, сетимо се само Милана Васића и осталих навијача који свакодневно из утакмице у утакмицу трпе полицијску тортуру!
И шта сад ја да радим! Приморан сам да узмем ствар у своје руке,и да на сваком дербију тражим тог смрада који ме је погодио и да му вратим оно што му дугујем !!!
Данас на срећу, на мени се више не препознају озледе од гумених меткова али зато морам на свака два месеца да идем код лекара на контролу ока јер постоји озбиљна могућност од унутрашњег крварења и настанка катаракте.
Са тим ћу морати да се носим до краја живота....

Порука за силеџије у плавом - " Ћераћемо се још!"

Као што сте могли да прочитате ми смо посетили Драгана и попричали са њим у вези овог догађаја. Оно што смо могли да закључимо је да је он јако миран и повучен младић и да сигурно није један од оних који имају храбрости да се затрчавају на полицијски кордон. Због тога се и поставља питање: "Зашто је тај полицајац тако реаговао?".

Редакција Навијачких Информативних Новина се после овога мало распитивала и на крају смо дошли до сазнања ко би можда могао да буде одговоран за овако нешто. Како смо сазнали, само КОМАНДИР Бригаде дужи овакву врсту наоружања и само је он могао да је употреби! И шта на крају рећи...шта један човек може да очекује од полиције када се један командир, који би требао да буде узор осталима, овако понаша? Шта том човеку пролази кроз главу када може хладнокрвно да испали осам гумених метака младићу у лице? Да је ситуација другачија на овако нешто би се сигурно гледало као покушај убиства, а овако...ником ншта.